INDEX
 

Kablovi

U zavisnosti od želje korisnika i mogućnosti da pojedini linkovi prevazilaze dužinu od 94 m, kablovi koji se koriste u ovoj ravni su ili četvoroparični bakarni ili optički.
Postoje tri vrste bakarnih četvoroparičnih kablova koji se koriste u horizontalnoj ravni kabliranja. To su UTP (UTP - Unshielded Twisted Pair - neoklopljene upredene parice), FTP (FTP - Foiled Twisted Pair - oklopljene upredene parice) i STP (STP -  Shielded Twisted Pair - oklopljene upredene parice).
FTP kabl štiti protok podataka od uticaja spoljašnjeg elektromagnetskog i radiofrekventnog zračenja ali i od emitovanja elektromagnetnog zračenja koje se indukuje u kablu pri protoku električnog signala. Ova cinjenica je veoma korisna kod sistema koji zahtevaju visoku zaštitu podataka (vojska, policija, banke i sl.), ali i za sve ostale korisnike jer svojim sistemom ne ometaju druge sisteme. U mnogim zapadnoevropskim zemljama na snazi su zakoni kojima se pravno gone oni koji emitovanjem elektromagnetnog zračenja ometaju druge sisteme.
Iako se sve tri vrste kablova mogu upotrebljavati kod strukturnih kablovskih sistema, osnovna razlika se ogleda u njihovoj karakterističnoj impedansi i otpornosti prema elektromagnetnom zračenju. Karakteristična impedansa je veličina koja je obrnuto srazmerna slabljenju kabla, što znači da veća impedansa omogućava manja slabljenja, što opet za sobom povlači veći ACR odnos (ACR - Attenuation to Crosstalk Ratio - odnos slabljenja i preslušavanja) koji karakteriše kvalitet kabla i linka uopšte (viši ACR predstavlja bolji link).
Sa druge strane, povećanje karakteristične impedanse uslovljava i povećanje razmaka izmedju parica unutar kabla, što kabl čini preterano glomaznim i nepodesnim  za instaliranje (kabl je krući i većeg je poprečnog preseka). S toga se kao optimalno rešenje koriste FTP kablovi. Osim ovoga, pri izboru kablova posebno treba voditi računa o okruženju u kome će biti postavljeni, posebno o intenzitetu elektromagnetskog zračenja kome će biti izloženi tokom eksploatacije.
Elektromagnetno zračenje se nalazi svuda oko nas i praktično je nemoguće naći sredinu u kojoj ga nema, pošto izvore predstavljaju radio i TV predajnici, mobilni telefoni, računari, rashladni uredjaji i sl. Do skora je samo upredanje parica (UTP) predstavljalo dovoljnu zaštitu. Naime, propusni opsezi koje su zahtevale aplikacije u prošlosti su bili daleko ispod 30 MHz, što je gornja granica zaštite upredanjem. Današnje aplikacije koriste propusne opsege reda veličine 100 MHz, što ako se u obzir uzme i činjenica da difuzne radio stanice  emituju u opsegu od 88 do 108 MHz, povlači zaključak da je pored upredanja  potreban još  jedan nivo zaštite. Ovaj nivo zaštite pružaju FTP i STP kablovi. Kod FTP kablova se koristi aluminijumska folija debljine 25 mikrona koja je obmotana oko uporednih parica i koja usled površinskog efekta odvodi indukovano elektromagnetno zračenje na masu. Na ovaj način, današnji kablovi su zaštićeni do 600 MHz. Sličnu zaštitu pružaju i STP kablovi, samo što se kod njih folije obmotavaju posebno oko svake parice i zatim oko sve četiri zajedno. Ovakva struktura čini kabl još otpornijim na elektromagnetno zračenje, ali je znatno skuplja. Iz priloženog se može zaključiti da FTP kablovi pružaju najbolji odnos cena/kvalitet.
U slučaju korišćenja optičkih kablova za horizontalnu ravan, sistem se naziva FTTD (Fiber To The Desk - optičko vlakno do krajnjeg korisnika). Takve topologije se koriste u slučajevima kada je potreban izuzetno širok propusni opseg koji omogućavaju za sada samo optička vlakna (iznad 1 GHz).
U horizontalnoj ravni u ovim slučajevima se koriste multimodna optička vlakna. Standardi predvidjaju upotrebu dve vrste multimodnih kablova i to 50/125 ľm ili 62,5/125 ľm, pri čemu prvi broj u oznaci  predstavlja prečnik jezgra, a drugi prečnik omotača vlakna (dakle, jezgra su prečnika 50 ili 62,5 ľm). Ovi kablovi se završavaju u panelima i utičnicama tako da im je omogućen pristup preko konektora. Najčešće korišćeni tipovi konektora su ST, SC i u posledenj vreme MT-RJ .
Korišćenje optičkih vlakana u horizontalnoj ravni predstavlja skuplje rešenje, ne samo zbog cene optičkih kablova već prvenstveno zbog cene aktivne opreme koja u tom slučaju mora da ima optoelektronske komponente.
Najčešće se optička vlakna upotrebljavaju u vertikalnoj ravni i to je predvidjeno standardom, osim u slučaju vertikalne ravni telefonije gde je predvidjena upotreba višeparičnih bakarnih kablova. Vertikalna ravan povezuje veći broj horizontalnih ravni i najjednostavnije ju je predstaviti kao kičmu mreže izmedju spratova objekta koji se umrežava. Kao i u horizontalnoj ravni, najčešće su u upotrebi multimodna vlakna.
Multimodna vlakna se upotrebljavaju i u ravni kampusa, ali samo u slučajevima kada njihova dužina ne prelazi 2km. U slučaju da se umrežavaju objekti čija je medjusobna udaljenost veća od 2km, neophodna je upotreba monomodnog optičkog vlakna. Osnovna razlika izmedju multimodnog i monomodnog optičkog vlakna je u prečniku jezgra koji kod monomodnih iznosi 9ľm. Ta činjenica uslovljava da monomodna vlakna imaju manja slabljenja čime je omogućen prenos informacija na veća rastojanja. Medjutim, baš zbog malih dimenzija, teže je "ubaciti" signal  u vlakno te je potrebna preciznija i skuplja aktivna oprema, a i  troškovi proizvodnje i instalacije su viši.
STANDARDI
U pogledu tehničkih karakteristika sve komponente sistema strukturnog kabliranja moraju biti najmanje kategorije 5. Kategorija 5 označava da je propusni opseg kablovskog sistema 100MHz, odnosno standardom su predviđene vrednosti slabljenja i ACR koji mora biti zadovoljen u celom opsegu do 100MHz. U slučaju da su ovi parametri zadovoljeni samo na odredjenim frekvencijama, i da se ne zna odziv sistema za vrednosti frekvencija izmedju tih definisanih tačaka, može se govoriti samo o linku nivoa 5 (level 5), a nikako o kategoriji 5 (Cat 5) koja predstavlja strožiji kriterijum vrednovanja.
Kategorija 5 se odnosi samo na sisteme prenosa za električne signale, pošto optički kablovi sami po sebi imaju veoma širok propusni opseg.
Kategorija 5e je nešto poboljšana verzija kategorije 5. Danas je oprema koja ispunjava standarde kategorije 5e najcečce korištena pri realizaciji racunarskih mreža.
Dopuna standarda TIA 568-B.2 koja se odnosi na usvajanje kategorije 6 je odobrena 5 juna 2002. ANSI je formalno odobrio standard 20 Juna 2002 pod zvanicnim imenom ANSI/TIA/EIA-568-B.2-1. Osnovne razlike u odnosu na niže kategorije su date u sledecoj tabeli:
p